Вера СИМИЋ - фото: инфоКВпрес
Вера СИМИЋ – фото: инфоКВпрес

Зашто је ово мом детету морало да се деси, зашто је монструм искасапио мог анђела, моју јединицу, мој понос и узданицу? Немам речи да вам опишем како се осећам, тресем се већ два дана, очи од суза не могу да склопим. Само да моја Анђела буде добро, да се опорави, да заједно изгурамо и ову велику невољу која нас је задесила.

Гласно ридајући и не скривајући сузе, овим речима нас у дворишту приземне, трошне породичне куће у селу Чукојевац, дочекује Вера Симић, самохрана мајка дведесетдвогодишње Анђеле коју је у ноћи између среде и четвртка, у напуштеној кући свог покојног деде у селу Печеног, Александар Тодоровић (26) из Краљева свирепо седам пута убо ножем, а потом се обесио.

Тешко рањену девојку најпре су збринули лекари хитне помоћи, потом је оперисана у Општој болници „Студеница“ у Краљеву одакле је претходне ноћи пребачена у крагујевачки Клиничко-болнички центар.

– Чула сам се телефоном са ћерком док ју је санитет возио за Крагујевац, ваљда је и то неки добар знак да ће се успешно опоравити. Уплакано ме је упитала: “Мама, јел истина да се џукела обесила?“, кратко сам јој одговорила да јесте – прича мајка Вера.

Анђела СИМИЋ - фото: инфоКВпрес
Анђела СИМИЋ

Према њеним речима, те кобне ноћи Анђела јој се телефоном јавила након завршеног посла у једној краљевачкој играоници за децу. Кренула је аутобусом за Чукојевац, али није стигла до станице где ју је мајка чекала.

– Један дечко ју је у Краљеву испратио на тај последњи аутобус који у село стиже око 23 сата, али је у аутобусу је, на станици на којој сам је чекала, није било. Можда је изашла станицу раније, а тај монструм ју је пратио, највероватније негде успут пресрео и насилно одвео у Печеног. Није ми рекла да ли јепокушао да је силује. И добро је што је себи пресудио, јер да то није урадио, ја бих то учинила голим рукама – плачући прича Вера Симић.

Двадесетдвогодишња Анђела завршила је средњу Медицинску школу у Краљеву, а потом је, према Вериним речима, привремено радила као медицинска сестра у овдашњој болници, старачком дому у Врњачкој Бањи, Школи за основно и средње образовање деце са посебним потребама, а последњих месеци и у играоници за децу.

– Радила је у играоници четири сата за 500 динара, само како би зарадила неку цркавицу за живот. Ја никаквих прихода немам, остала сам без посла у пропалом „Каблару“, у кући живимо Анђела, мој брат Драган, моја непокретна мајка и ја. Несрећа увек удара на сиротињу – додаје Вера гледајући фотографију своје ћерке. – Лекари у Краљеву су учинили све да спасу моју Анђелу, хвала им на томе. У Крагујевцу су ми реки да могу да дођем да је посетим, само још не знам како ћу да одем. Ма, само да ми она буде добро…


Након што је Александар Тодоровић у Печеногу покушао да убије Анђелу, а потом себи одузео живот, његова породица јуче није била расположена за разговор са новинарима. Врата стана у приземљу старе зграде у Краљеву у којем је живео са мајком и очухом отворила нам је његова тетка.

– Не могу да говорим, а и немам шта да вам кажем. Његова мајка није у стању да прича, свима нам је тешко – сузних очију кратко нам је рекла Александрова тетка.


 

Како сазнајемо у крагујевачком Клиничком центру, здравствено стање тешко повређене Анђеле Симић је стабилно, али због озбиљности повреда лекари засад не могу давати прогнозе о њеном опоравку. Девојка је смештена на Одељњу интензивне неге и због вишеструких тешких озледа у пределу врата, грудног коша и трбуха под сталним је надзором лекара.