фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Под сводовима цркве светога Спаса у средњовековном манастиру Жичи, данас на сам дан Преображења Господњег, песнику Владимиру Јагличићу је, уз пригодну свечаност, после вишедневног саборовања уручена “Жичка хрисовуља”- највише признање Жичког духовног сабора “Преображење” и једно од најпрестижнијих књижевних награда у нас, чиме је овај 28. по реду духовни сабор и завршен.

Како је одлуку о додели, по традицији, жири саопштио још на Спасовдан – 40 дана по Христовом васкрсењу – овогодишња “Жичка хрисовуља” песнику Владимиру Јагличићу је припала “за поезију укорењену у своме језику и духовном позиву“.

Признање – “златопечатену повељу” и преображењску икону, Јагличићу је, као једном од 28 досадашњих добитника и чувара српског песничког језика и речи, такође по традицији, уручио градоначелник Краљева др Предраг Терзић.

– Пажња која се овом наградом скреће на нечије песничко дело треба да укаже на чињеницу припадности вековној традицији која помаже нашем народу да опстане, и физички и духовно. Себе не осећам толиком важним, поготово моћним, за такав високи наум, али би ме обрадовала могућност да и сам узидам некакав, ма и најмањи, камичак у тако моћну и трајну грађевину – беседио је овогодишњи лауреат Владимир Јагличић. – У сваком случају, трудио сам се да, читавог свог свесног живота, обдржим ту, готово немогућу, идеју – да је наша духовност већа и јача од наших физичких мањкавости и несрећа, и да треба да тежимо тој неоскрвњеној, опстојној целини. Ма шта ми се догађало, и ма шта се догоди, ја сам стајао једино у таквом једном идеалу.