фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Под сводовима цркве светог Спаса у средњовековном манастиру Жичи, знаменитој задужбини Немањића из 13. века, сутра ће почети редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

Дводневно заседање највишег црквеног тела у Жичи имаће, како се претпоставља, свечарски карактер у склопу почетка обележавања значајног јубилеја – 800 година аутокефалности СПЦ, а након тога радни део „црквене скупштине“ биће одржан у Београду.

У средњовековној задужбини Немањића минулих дана обављене су последње припреме за Сабор који ће почети данашњом Светом архијерејском литургијом.

– Данас је велики јубилеј, 800 година од добијања аутокефалности СПЦ, дан сећања на догађаје из времена Светог Саве када је наша црква успела да добије аутокефалију. Према програму који је Епархија жичка добила као домаћин, Света архијерејска литургија коју предводи српски патријарх, његова светост Иринеј уз саслужење свих епископа који буду дошли на овај Сабор, почиње у 9 сати. У даљем програму у Епархихји жичкој планирана су два радна дана током којих ће бити одржане седнице Светог архијерејског сабора, а наставак ће бити у Београду – каже протонамесник Александрар Јевтић испред Епархије жичке.

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Према његовим речима, Жича је место из којег је потекла комплетна прича о нашој државности и црквености, тако да се на овај начин сви заједно захваљујемо српској светињи.

– Одржавање овог Сабора у Жичи заслужено је признање за нашу Епархију. Заслужио га је Свети Сава који је овде установио архиепископију. Ми смо прво постали аутокефални као архиепископија, а касније као патријаршија. А, Жича је била седиште архиепископије и тада установљене Епархије. Поносни смо што је Свети Сава столовао овде, а наша света црква му се захваљује на аутокефалности и што је Жича велики симбол историје и страдања српског народа – наглашава протонамесник Јевтић. – Њен пут био је такав да кад год је наш народ страдао, страдала је и Жича. Ту је током 20. века и свети владика Николај Велимировић оставио дубоке, неизбрисиве трагове на побожност и духовни живот западне Србије, али и целокупног српског народа. Жича је увек имала чиме да се поноси. Уверени смо да ће тако бити и у будућности.