dsc_6173

Роми су, према попису из 2011. године, друга по броју мањинска заједница у Србији, али њихов језик ни у једној локалној самоуправи није у службеној употреби. Да би то била обавеза, морало би их на територији локалне самоуправе бити бар 15 одсто, али Роми нигде не достижу тај проценат. Канцеларија за људска и мањинска права најављује измене закона, како би се то питање решило на флексибилнији начин.

 

Национални савет Рома је до сада тражио да ромски постане службени језик у Костолцу, где су 19,8 процената становника припадници те мањине. Добили су негативан одговор, уз образложење да такву одлуку не може да донесе градска општина, већ само Град Пожаревац, а на територији града их нема потребних 15 одсто.

Исто покушавају у Војводини. Затражили су помоћ покрајинског премијера. С проблемом увођења језика у службену употребу не суочавају се само Роми.

Предвиђено је да се будућим изменама Закона о правима и слободама националних мањина то питање на један другачији, флексибилнији начин регулише и да просто уважи оно што јесу реалне потребе људи који живе на некој територији.

Увођење језика мањинске заједнице није само питање добре воље градова и општина, већ и финансијских могућности. Потребно је запослити људе који ће водити поступке на мањинском језику и превести документа, али и направити нове табле.