Драган Станковић
Драган Станковић

КРАЉЕВЧАНИН ДРАГАН СТАНКОВИЋ ПОКУШАВА ДА РЕШИ „МИСТЕРИЈУ“ СТАРУ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ

Иако је од смрти његовог брата близанца, преминулог само дан после порођаја у краљевачком породилишту, прошло чак четири деценије, Краљевчанин Драган Станковић (41) који живи у Перту у Аустралији, сумња да је његов једнојајчани близанац ипак – жив!

На ову сумњу Драгана су навели недавни, али и догађаји од пре неколико година када су га приликом посете Чачку, удаљеном тридесетак километара од Краљева, пресретали непознати људи и поздрављали га, чудећи се што се их не (пре)познаје…

– Почео сам да сумњам још пре неколико година када сe у медијима подигла велика бука око наводних крађа беба у Србији. А, онда ме је у једном видео-клубу у Чачку непозната жена убеђивала како ме познаје иако не само да не живим у том граду, већ ни у држави. Нешто слично ми је испричао и таксиста из Чачка који ми је рекао да ме често вози, а и на слави код пријатеља у истом граду један од гостију је тврдио да ме познаје – прича Драган. – Због свега тога поново сам разговарао са оцем питајући га да ли је он видео брата након што је преминуо и пре него што је сахрањен, а он ми је одговорио да није. Ништа не тврдим, само сумњам да је брат жив!

Милорад и Драган Станковић
Милорад и Драган Станковић

Светлост дана Драган и његов брат угледали су у априлу 1976. године. Радости и весељу у породици Станковић због рођења мушких близанаца тада није било краја, али је убрзо срећу заменила туга, јер је због срчане мане један близанац после само 24 сата, нажалост, преминуо.

Сломљена тугом и болом, и не постављајући тада много питања шта се догодило и да ли је епилог могао да буде другачији, породица је тек рођену бебу сахранила на градском гробљу у Краљеву.

– Када су ми доктори саопштили страшну вест нисам могао да дођем себи од шока. Нисам имао ни снаге да погледам у преминулог сина, већ сам га у затвореној кутији однео на гробље где је сахрањен – прича Драганов отац Милорад Станковић који дуже од тридесет година такође живи у Аустралији. – Драган ми је испричао шта му се догодило и како сумња да му је брат ипак жив. Ни сам не знам шта да мислим. Кажу људи, они су близанци, осећају један другог, а и у мени се пробудило нешто што ми не да мира.

Време није зацелило вишедеценијску рану, по Милорадовим речима иза породице Станковић је много проливених суза и непроспаваних ноћи.

– Истину ћемо покушати да сазнамо правним путем и захтеваћемо ексхумацију – додаје Драган. – Надамо се да ћемо после пуне четири деценије успети да сазнамо оно што нас годинама мучи. Истина је једна, али је важна ма каква била.