Миља и Зоран КОВАЧЕВИЋ - фото: инфоКВпрес
Миља и Зоран КОВАЧЕВИЋ – фото: инфоКВпрес

Ако желите да освојите најсјајније одличје на великим одбојкашким такмичењима, рецепт је једноставан! У тиму морате да имате бар једног Краљевчанина и успех неће изостати. Тако је било и док је дрес са националним грбом носио Дејан Брђовић, па Вељко Петковић, потом његов млађи брат Владо, затим наш старији син Никола и сада млађи Урош и Срећко Лисинац! Сви поникли и стасали у Краљеву и овдашњем клубу „Рибница“!

Овим речима, с правом поносни и високо уздигнутог чела, разговор започињу Миља и Зоран Ковачевић, родитељи Уроша Ковачевића, освајача златне медаље на јуче завршеном шампионату старог континента и без премца најбољег играча првенства одржаног у Француској, Холандији, Белгији и Словенији.

– Све су то добри момци, одлични спортисти, али и пристојни и васпитани људи. Селектор Ковач им је улио додатно сампоуздање и тимски дух и резултат није могао да изостане – додаје отац Зоран. – Ни када смо у финалу изгубили први сет, нисам се прибојавао, знао сам да је ова сјајна генерација способна да понови резултат из Беча и окити се златном медаљом. Србија и Краљево с правом су поносни на овај феноменални успех.

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Само пар секунди након што је коментатор у директном преносу из парискe дворане Берси узвикнуо „Србија је шампион Европе!“, у породичном дому Ковачевића телефони су се просто усијали, а родбина и бројни пријатељи почели су да се окупљају. Сви су желели да поделе радост са Миљом и Зораном.

– Поносна сам као и свака мајка наших златних одбојкаша. Финале сам гледала онако, једним оком, била сам превише нервозна. Тек око 3 сата ујутро сам села и на миру погледала утакмицу – прича Урошева мајка Миља. – Никола је у клубу у Саудијској Арабији и он је веома поносан на успех свог брата који га је практично и наследио у репрезентацији, а од њиховог брата Сава нема срећнијег човека. Надам се да ће ови сјајни момци у јануару успети да изборе олимпијску визу.

У сениорској репрезентацији Урош Ковачевић је дебитовао као осамнаестогодишњак на ЕП у Бечу 2011., и одмах се окитио златом. Тада је углавном шансу добијао с клупе, док су главне полуге у тиму тадашњег селектора Колаковића били његов старији брат Никола, проглашен за најбољег примача сервиса на првенству, и суграђанин Владо Петковић.

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

– Са млађим категоријама Урош је већ освајао медаље, а позив Колаковића у А тим је био драгоцено искуство и подстрек да настави вредно да ради. И тада је у Бечу такође остварен феноменалан успех. Није мала ствар у једној деценији два пута се окитити европском титулом, па која земља са тим може да се похвали – наглашава Зоран Ковачевић. – Још нисам сигуран да ли ће Урош сада успети да дође у Краљево, репрезентацију очекује Светски куп, а њега и клупске обавезе у италијанском Тренитну. Оно што знам је да је срећан што је свом граду подарио још једну златну медаљу и што су Краљевчани и Врњчани поносни на њега и Лисинца и фантастичан успех наше репрезентације.


Дејан Брђовић, Вељко Петковић, Владо Петковић, Никола Ковачевић, Урош Ковачевић, Срећко Лисинац…Као права ризница одбојкашких талената све ове наше златне одбојкаше изнедрила је краљевачка Рибница за чији је први тим Урош Ковачевић дебитовао са само 14 година.

– И пре него што је стекао технику, видело се да је Урош веома талентован, гладан надметања, спреман да учи и много ради. Рано је показао и велику дозу самопоуздања, био је више него доминантан у млађим категоријама. Шансу у првом тиму је искористио на прави начин, после је отишао у Словенију и драго ми је што напредује из године у годину. Најбољи европски играч, без дилеме – каже тренер Рибнице Бошко Мачужић.

Његов репрезентативни саиграч, средњи блокер Срећко Лисинац, из врњачког села Вранеши, такође је стасао у Рибници у којој је попут Уроша добио шансу као млад играч.

– Наш клуб је познат по добром раду са младим играчима и Лисинац је такође прави пример. Веома упоран и интелигентан играч са сјајним физичким предиспозицијама – додаје Мачужић. – И он и Урош су далеко од играчког зенита и верујем да ће нам у националном дресу донети још много радости.


Ковачевићи су позната краљевачка спортска, углавном одбојкашка породица. Пре Николе и Уроша, одбојку су у овој фамилији веома успешно играли њихови стричеви Љубо и Мишко који су се по окончању играчке каријере посветили судијском послу, док је мајка Миља тренирала атлетику.



  ВН