Др Милан МАТИЈЕВИЋ - фото: инфоКВпрес
Др Милан МАТИЈЕВИЋ – фото: инфоКВпрес

Човек не може живот да раздвоји од књиге. С књигом почињемо и бавимо се њоме целог живота. Књиге записују оно какви смо били људи. По завршетку факултета радио сам на економским аналаизима користећи стручну литературу. Све реферате сам морао у писаном облику да саопштавам. Касније сам дошао на неке одговорне функције и често сам морао да наступам на скуповима, па сам и за то писао текстове. Тако је и настала моја прва књига “Мала привреда и могућност њеног развоја на подручју општине Краљево“.

Овим речима је доктор економских наука Милан Матијевић (85) из Краљева, некадашњи потпредседник краљевачке општине, председник општинског Извршног савета, директор краљевачког „Јасена“ и „Робне куће“, истакнути друштвени, привредни и спортски радник, у кратким цртама описао своје вишедеценијско дружење са књигом у оквиру серијала „Књига у цењнтру“ овдашњег Културног центра Рибница. 

Као прецизни хроничар Краљева и чувајући завичајну прошлост од заборава, др Матијевић је написао и објавио бројне књиге о краљевачким фабрикама, историји, спорту, стрељању невиних жртава у граду на Ибру 1941. године, догађајима и људима који су обележили једну епоху, овдашњим знаменитостима… 

– Написао сам књигу „Краљевачке кафане“. Тада сам радио у Привредној комори и окупио сам старе Краљевчане, бивше кафеџије, и они су ми показивали где се шта налазило. Чак сам био и на суду јер сам тврдио да је кафана Задужбина имала шталу у којој су смештани коњи занатлија који су ту долазили. Кафане су биле посебна институција – наглашава др Матијевић. – Краљево је такође било и велико међународно тржиште, град на добром гласу и положају. Постојало је и доста јако занатство па сам тако једну књигу посветио и краљевачким еснафима.

Иако у пензији, др Матијевић данас обавља функцију председника овдашњег Друштва за неговање ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и бави се публицистиком. И даље је активан спортиста па ће, како сам каже, у мају ове године учествовати на Балканском првенству у атлетици. Наравно, у категорији ветерана.


Као доктор економских наука, Матијевић се осврнуо и на некадашње фабрике и предузећа, несталих у транзиционом цунамију.

– Због санкција није се благовремно обавило реинвестирање и модернизација, што је је довело до тешких последица. Када се кренуло у транзицију и промену система, те фабрике су на брзину утеране у стечај. Транзиција је погрешно изведена, јер смо тада имали и државни и друштвени капитал. Ишло се на то да се све приватизује, а заправо је тај капитал само пребачен у личну својину – истиче др Матијевић. – Транзиција је пре свега кренула путем политичке транзиције и промене политичког система, без ослонца на реалне и економске услове.