фото:  инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Светом саборном архијерејском литургијом коју ће служити патријарх српски Иринеј са свим архијерејима Српске православне цркве и пригодним културно-уметничким програмом, у средњовековном манастиру Жичи, задужбини краља Стефана Првовенчаног и првој српској архиепископији, у недељу ће бити одржана централна прослава значајног црквеног и државног јубилеја – осам векова аутокефалности Српске православне цркве.

Овај јубилеј се, према речима протонамесника Александра Јевтића, испред Епархије жичке, већ обележава током целе ове године на различитим местима и на различите начине, тако да је свака Епархија, па међу њима и Жичка, током године организовала многе пригодне догађаје и свечаности.

Протонамесник Александар ЈЕВТИЋ
Протонамесник Александар ЈЕВТИЋ – фото: инфоКВпрес

– Манастир Жича није случајн одабран за централну прославу, већ сећајући се Светог Саве, његовог труда и рада на овим подручјима, ми смо као црква препознали да је Жича право место да управо ту буде одржана. Као што предање и налаже, прослава ће бити обележена првенствено Светом литургијом. Очекујемо присуство великог броја верног народа, не само из Краљева и околине, већ и из свих крајева наше Епархије, као и оних који ће препознајући важност овог јубилеја доћи и из других делова наше земље и иностранства – каже протонамесник Јевтић.

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Као задужбина првог српског краља Стефана Првовенчаног и прва српска архиепископија, манастир Жича својим значајем превазилази своју епоху и даје печат читавој српској културној историји. Место крунисања српских владара и седиште црквених прелата, од оснивања до данас негује идеју континуитета српске духовности. Архимандрит Сава је 1219. године мудром политиком и дипломатијом успео да од ромејског цара и цариградског патријарха у Никеји издествује аутокефалност Српске православне цркве. За место прве архиепископије изабрана је управо Жича смештена у питомом пределу, недалеко од ушћа Ибра у Западну Мораву, у области која се у 13. веку налазила на приближно истој удаљености од византијског Цариграда и латинског Рима.  

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

– Велики је задатак трајати и осам деценија, а не дугих осам стотина година. Узимајући у обзир историју која је била таква да је неколико пута укидана наша Патријаршија, веома тешко је било остати самосталан, посебно у периоду ропства које је трајало пет векова. И пре тога су постојали изазови који су били такви да није било лако ностити ту аутокефалију коју прослављамо од 1219. године. Аутокефалија  означава да је једна црква сазрела и створила у себи потенцијал и инфраструктуру коју су наговештавали њени припадници, међу првима Свети Сава са монасима из Хиландара, да су способни да самостално руководе једном црквом на говорном подручју које је било углавном српског порекла – додаје протонамесник Јевтић.

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

Према његовим речима, аутокефалност је и знак препознавања зрелости и поверења. Српска православна црква је добила аутокефалност као знак поштовања и носила ју је одговорно кроз веома тешка времена, заслужујући да поносно прослави 800 година своје самосталности.

– Када говоримо о томе, држава у том периоду јесте била у јако блиским односима са црквом. Морамо се се сетити да је Симеон Мироточиви био отац Светог Саве, да је Стефан Првовенчани био његов брат и народ од тада истрајава на оба поља, скоро са једнаком, искреном посвећеношћу – нагласио је Јевтић. – Надамо се да ће и у неким временима пред нама, управо зарад нашег народа, ти односи бити увек благотворни како би могли да трајемо и као држава и црква.