saobracaj#stradali

У Србији пребрза вожња и алкохол, упркос сталним апелима полиције, узимају велики данак. Лето најризичније. 15.000 прекршаја више него лане.

Од почетка године до средине августа 2016. у саобраћајним незгодама у Србији погинуло је 359 људи, што је за седам одсто више у односу на исти период у 2015! Летњи месеци су, према подацима МУП, најризичнији, мада је приметно знатно умањење броја повређених, у поређењу овог и прошлог лета.

Званични подаци Министарства унутрашњих послова потврђују да је најцрњи период на српским путевима време годишњих одмора. У летњим месецима на асфалт „измиле“ мотори, скутери, више је пешака, а уобичајену слику употпуњују колоне аутомобила које су се упутили ка мору.

– На основу анализе података за период од 2010. до 2015. године утврђено је да је август најризичнији месец с обзиром на то да се тада просечно догоде 64 саобраћајне незгоде са смртним исходом, у којима просечно страда 70 особа. Људи најчешће страдају због пребрзе вожње (48 одсто) и прекомерне употребе алкохола (10 одсто) – објашњава Бранимир Пејовић, помоћник начелника Управе саобраћајне полиције МУП.

Најоптерећније деонице лети су, по традицији, магистрала ка Црној Гори и ауто-пут, на потезу Београд – Прешево, па се самим тим, наизглед, највише незгода и догађа. Многи посебно као две најцрње тачке наводе потез око Нове Вароши и Велике Плане.

– Тек од почетка ове године створени су услови да се тачно и системски евидентира место саобраћајне незгоде и тек ће у наредном периоду бити могуће да се на основу извршених анализа изврши мапирање опасних места на путевима Републике Србије – наглашава Пејовић.

Наш саговорник подсећа на законску регулативу по којој је „управљач пута дужан да прати стање безбедности саобраћаја на путу, обезбеди независне пројекте у циљу идентификације опасних места најмање једанпут годишње и независне пројекте мапирања ризика на деоницама и идентификација најопаснијих деоница“.

– Његова је дужност да обавља стручне анализе високоризичних деоница пута (црне тачке), али и сачини појединачан пројекат за санирање ризичних деоница и опасних места и предузме мере за санирање високоризичних деоница пута – каже Пејовић.

Број откривених прекршаја повећава се из године у годину, тако да је у току првих седам месеци ове године, у односу на прошлу, откривено за више од око 14.000 прекршаја недозвољене брзине кретања и за више од око 1.000 прекршаја вожње под дејством алкохола. Погрешна процена на путу, опасна претицања, нестрпљивост и пад концентрације могу да буду „тас на ваги“ који ће да превагне у ризичним ситуацијама и да однесе нечији живот. Сплет неприлагођене брзине и алкохола пречица су, указује Пејовић, до трагедије.


НЕПОШТОВАЊЕ

Одговор на често питање, зашто се у тој мери и са таквим последицама дешавају саобраћајне незгоде на путевима у Србији, дат је у „Стратегији безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије за период од 2015. до 2020. године“, која је усвојена пре годину дана – каже Пејовић. – Дакле, саобраћајне незгоде, у већем обиму, настају као последица погрешних ставова, необразованости, некултуре, нерада, незнања, непоштовања закона и туђих живота и вредности, непосвећености управљању безбедношћу саобраћаја и прихватања страдања у саобраћајним незгодама.


фото архива infoKVpress