фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

У оквиру обележавања 75 година од ослобођења Краљева у Другом светском рату, у краљевачком Народном музеју отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав“ међународне експертске групе историчара која је у јануару прошле године била постављена и у палати Уједињених нација у Њујорку.

Основни циљ ове монументалне, мултимедијалне изложбе која обухвата  паное са текстовима и фотографијама, скулптуре, цртеже и аутентичне предмете из Меморијалног центра Доња Градина, је неговање културе сећања на српске, јеврејске, ромске и антифашистичке жртве холокауста и геноцида у Јасеновцу, једном од најбруталнијих и најозлоглашенијих логора за истребљење у Другом светском рату. 

Изложбу је отворио Фабијан Вендрих, члан међународне експертске групе „ГХ-стоп ревизионизму“ као специјални изасланик проф.др Гидеона Фрајфа, директора групе експерата за холокасуст из Израела. А, овом приликом присутни су били у прилици да чују и потресне исповести Јелене Бухач Радојчић и Гојка Рончевића Маровића који су као деца преживели усташке логоре смрти. 

Јелена БУХАЧ РАДОЈЧИЋ - фото: инфоКВпрес
Јелена БУХАЧ РАДОЈЧИЋ – фото: инфоКВпрес

– Имала сам седам година када су ме спровели у логор Стара Градишка. У НДХ је брутално убијено 89 чланова моје фамилије. Мој отац убијен је маљем, брат Душан заклан је заједно са баком и деком, а мајка отерана у логор у Лајпцигу. Брата Живка и мене из логора је спасила Дијана Будисављевић. Деветомесечни брат Илија раздојен је од мене и Живка. Живим у нади да је још жив и да ћу га пронаћи – рекла је госпођа Бухач Радојчић. – У 85. години живота дошла сам у страдално Краљево да бих још једном поручила свим народима у региону и свету да је усташтво расизам, фашизам и нацизам. Свако умањење жртава увреда је за оне који нису више живи. Зато, зауставите рахабилитацију усташтва, још смо живи, сећамо се!

Гојко РОНЧЕВИЋ МАРОВИЋ - фото: инфоКВпрес
Гојко РОНЧЕВИЋ МАРОВИЋ – фото: инфоКВпрес

По речима Гојка Рончевића Маровића, који је као дете одведен у Јастребарско недалеко од Загреба, усташки концентрациони логор за децу, усташка НДХ је одмах по преузимању власти ставила ван закона и без икаквих грађанских права све Србе, Јевреје и Роме уз гесло „трећину Срба убити, трећину покрстити, трећину протерати, а Јевреје и Роме потпуно уништити“.

– Прогонитељи нису били окупатори Немци и Италијани, већ први суседи, хрватски зликовци. Без икаквог повода и разлога усташе су нападале, пљачкале и палиле српска села. Усташе су брутално убиле 30 чланова моје породице. Све куће у мом месту, педесетак километара јужно од Загреба, су спаљене, а становништво масакрирано. На Кордуну је убијено 33 одсто становништва. Крајем 1941. године мог оца, мајку и малог брата од три године су зверски заклали. Мене су одвели у логор Јастербарско, где су сваког дана убијали по десеторо деце, међу њима и бебе. Међу децом коју су насилно пoкрштавали био сам и ја – тешко говорећи кроз сузе се присећа Рончевић Маровић, додајући да су многа деца дата и на усвајање под промењеним идентитетом, тако да нека од њих никада нису ни сазнала своје право порекло.

фото: инфоКВпрес
фото: инфоКВпрес

– Имао сам среће да ме кордунски српски партизани 1942. године ослободе из дечјег логора смрти – нагласио је Гојко Рончевић Маровић. – И после тадашњих етничких чишћења, и оних из деведесетих, свет и даље ћути. Више од седам деценија скриван је усташки холокауст. Истина се, међутим, не може сакрити и заборавити. Данас из Краљева, које је такође преживело страхоте Другог светског рата, поручујем – Стоп ревизионизму, још смо живи, сећамо се!


ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ БАЛКАНСКИ АУШВИЦ

– Наша је дужност да не заборавимо жртве Јасеновца у којем је, према проценама, убијено између 700.000 и милион невиних Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. Јасеновац је балкански Аушивиц! Ово је само део велике изложбе са укупно седам тона материјала, највеће која је икада била постављена у седишту Уједињених нација у Њујорку. За мене је ово посебна част јер је моја супруга родом из оближњег Милочаја – истакао је Фабијан Вендрих, члан међународне експертске групе „ГХ-стоп ревизионизму“ отварајучи изложбу Народном музеју.