dejan-maric

ШОК И НЕВЕРИЦА У КРАЉЕВАЧКОМ БИЦИКЛИСТИЧКОМ КЛУБУ „МЕТАЛАЦ“

Вест о трагичној смрти младог бициклисте Дејана Марића (25) који је настрадао током трке у Кини, изазвала је велики шок и неверицу у Бициклистичком клубу „Металац“ из Краљева чији је, после матичне Лознице, Партизана и крагујевачког Радничког, био члан минуле две године.

– Још не могу да верујем да се ово догодило нашем Дејану који је био узоран младић, прави спортиста и талентовани бициклиста, међу најбоља три такмичара у нашем клубу. Када сам у недељу ујутро преко телефона зачуо глас тренера Радише Чубрића који је са екипом у Кини, одмах сам претпоставио да нешто није у реду. Дејан је, према информацијама које имам, после судара са осталим возачима директно ударио у бетоски стуб на мосту. Хитна помоћ је стигла муњевито, али му, нажалост упркос указаној помоћи није било спаса. Повреде су биле кобне по његов млади живот – тешко прича Рајко Чубрић, председник БК „Металац“, некадашњи југословенски олимпијац и легенда српског бициклизма.

Према његовим речима, судар се догодио при великој брзини, а овакви кобни исходи нису честа појава у бициклизму.

– Дешавају се повреде, али овако нешто заиста веома ретко. У шоку сам и не могу да нађењм праве речи. Сада морамо да учинимо све да помогнемо у процедури око преузимања Дејановог тела  – додаје Чубрић. – Страшно је што је један млади живот изгубљен, што је на трагичан начин прекинута спортска каријера… Дејан је био, како ми то кажемо, „кликераш“, одличан тактичар, узданица клуба, са осталим такмичарима донео нам је много успеха и добрих резултата… Ко је могао да претпостави да ћемо сада о њему говорити у прошлом времену.

Слично прича и Зоран Павловић Пајо, механичар у „Металцу“ и репрезентацији Србије кога смо затекли у просторијама клуба.

– Велики је ово ударац и за Дејанову породицу, пријатеље, наш клуб и српски бициклизам. Изгубили смо доброг пријатеља и талентованог спортисту, репрезентативца… О њему могу само све најлепше да кажем, озбиљан и пристојан момак, добар друг и такмичар, увек на услузи својим сувозачима и клупским друговима – наглашава Павловић. – У бицикклизму сам готово четири деценије и овакве несреће се дешавају једном у десет-двадесет година. Шта још да вам кажем, туга, велика туга…