берановац#станови#за#социјално#становање

ПРОБЛЕМИ ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ СА КОСМЕТА У СОЦИЈАЛНИМ СТАНОВИМА НА БЕРАНОВЦУ

После истека рока од три године у којем су интерно расељена лица са Космета становала бесплатно у такозваним социјалним становима у насељу Берановац, са уговорном обавезом да после тог периода плаћају кирију Градском стамбеном предузећу од 1,2 евра по квадратном метру, односно у просеку по 6.000 динара месечно, због немогућности да испуне ову обавезу и плаћају кирију, чак 33 породице недавно је добило судско решење – за исељење.

Већина станара овог насеља који су претходно били смештени у колективним центрима, наиме, има веома ниска примања, минималац, какву-такву пензију или социјалну помоћ и, како кажу, немају довољно новца да плаћају кирују.

– Уз решење за исељење стигао ми је и налог да ретроактивно платим заостале кирије у износу од 170.000 динара. Одакле да платим када сам у катастрофалној финансијској ситуацији? Са цркавицом коју примам једва успевам да платим дажбине и да школујем два сина и кћерку. За кирију, једноставно немам – резигнирано каже Милован Петровић, један од корисника социјалних станова на Берановцу. –  Тражили смо решење за ову ситуацију, куцали смо на бројна врата, али нико нема разумевања. Зато ћемо сви колективно захтевати да нас прими председник Вучић, ако буде требало и протестоваћемо испред Владе Србије.

берановац#станови#за#социјално#становање

Слично прича и његов комшија Радоица Трајковић који је пре усељења у социјални стан, као и многи расељени са Космета, са својом породицом провео чак 11 година у колективном центру у оближњој Матарушкој Бањи.

– Када је био конкурс за доделу станова један од услова био је да имамо што мања примања како бисмо уопште могли да конкуришемо. Сада нам траже да имамо 75 евра по члану домаћинства и да плаћамо кирију, негде око 6.000 динара. Како тај услов не могу да испуним, добио сам решење за исељење у року од осам дана. Други излаз немамо осим да се вратимо у колективне центре –каже Трајковић.

Одбијајући да се сложе са, за њих, веома неповољним условима, станари су изгубили правни основ за боравак у социјалним становима и против њих су поднете тужбе Суду још 2013. године. По окончању судског процеса, решење за исељење недавно је добило 33 интерно расељене породице.

Циљ пројекта изградње ових социјалних станова у којем су учествовали и немачка хуманитарна организација „ХЕЛП“, УНХЦР и локална самоуправа, био је да се на трајан и одржив начин реши стамбено питање интерно расељених лица у Краљеву. Након четири године, међутим, не само што циљ није остварен, већ су станари доведени у још гори положај него приликом усељења.

берановац#станови#за#социјално#становање

A, иако је одлука Апелационог суда из Крагујеца правоснажна, по речима директорке краљевачког Градског стамбеног предузећа Драгане Бикић ово предузеће неће инсистирати на принудном исељењу 33 интерно расељене породице које су у становима после истека прве три године боравиле без уговора и правног основа, већ ће им понудити компромисно решење.

– Никога не желимо да избацимо на улицу и зато ћемо тим породицама понудити склапање новог уговора по којем би дуг за заостале закупнине измирили месечним ратама у наредних пет година уз, наравно, редовно измиривање осталих обавеза. Од укупно 146 социјалних станова, само у ових 33 већ четири године породице нису плаћале закупнине, а морамо водити рачуна да сви корисници таквих станова буду у равноправном положају. У суседној згради, примера ради, интерно расељене породице плаћају исту закупнину од првог дана усељења.


Уз разумевање за проблеме интерно расељених породица које су добиле налог за исељење, градоначелник Краљева др Предраг Терзић каже да је уговорна обавеза корисника социјалних станова била да после три године бесплатног боравка у становима плаћају кирију Градском стамбеном предузећу.

– То нисмо ми измислили, већ је то био и захтев донатора, односно организације „ХЕЛП“ и УНХЦР који су водили пројекат. Они који нису испоштовали уговор и нису плаћали кирију, добили су судска решења за исељење – наглашава Терзић. – Као град смо највише учинили у Србији за збрињавање интерно расељених лица и надам се да ћемо пронаћи начин да се и овај проблем реши.