КАКО ДОЋИ ДО СРЕДСТАВА ЗА ЖИВОТ

Један од највећих проблема ромске популације који датира од давнина, а и данас представља један од горућих проблема ове заједнице, како пронаћи посао и обезбедити средстава за живот. Роми се налазе на најнижој лествици по степену образовања, који представља главни фактор приликом тражења запослења, мада, за ову циљну групу грађана везују се и многе друге битне чињенице које знају да буду од изузетног значаја приликом решавања многих њихових екзистенцијалних проблема.

Роме, који живе на територији градова Краљево и Нови Пазар, општина Врњачка Бања, Рашка и Тутин, њих око пет хиљада, сврставамо по територијалној припадности, тј. месту одакле долазе. Примера ради, ромска заједница са територије града Краљева, делимо у неколико група, и то: домицилно становништво, који чине породице које на овим просторима живе више од пола века, они су према подацима најбројнији; у другу групу сврставају се Роми, који су након ратних дејстава 1999. г. и одласка са простора КиМ, своје уточиште нашли у Краљеву, формирајући сопствена насеља, која су у непосредној близини њихових, домаћих, сународника; у трећу групу сврставамо, веома мали број ромских породица, око 0,3 одсто, које немају стално пребивалиште, већ се повремено појављују на овим и, другим просторима.

Највећи проценат ромског становништва са подручија Рашког округа, као и у другим крајевима Србије, су незапослена лица, односно 80 одсто радно способних Рома нема запослење. У већини случајева они су корисници месечне социјалне помоћи. Једини начин да се прехране представљају им народне кухиње где им је обезбеђен топли оброк и хлеб. Они, који нађу некакав посао, углавном то буде ван домашаја државе, у сивој зони, и мањи број у јеку сезонских радова нађе запослење. Многи послодавци поменом да треба да запосле припадника ромске популације врло вешто избегавају, и када код незапосленог образовни профил оговара тражењу послодавца.

Део Рома, међу њима и велики број придошлих, свој извор зараде пронашао је у сакупљању секундарних сировина, где су врло често укључене комплетне породице, рачунајући и децу. Појавом кризе драстично је повећан број припадника ромске популације који проси, мада је то и раније било врло уочљиво. Званичне институције врло тешко се суочавају са проблемом, како, и на који начин да се искорени проблем просијачења припадника ромских заједница.

Вишедеценијски проблем код Рома је начин њиховог живљења, од места за становање, до екстремног сиромаштва, а самим тим то све креира њихов начин живљења и понашања. Роми су друштвено занемарена заједница и као таква представља одличну подлогу за развој криминала, проституције, злоупотребу деце за прошење, итд. Од оваквих особа са оваквим начином живота, тешко да можемо очекивати да постану друштвено одговорне особе.

Ромима треба помоћи да се укључе у друштво, у локалне средине у којима живе. Кроз радионице и Едукативне центре, код њих треба  ширити свест о начину прихватања цивилизованог друштва, да инклизија ромске деце кроз образовни систем, ствара за њих, и њихову децу велики напредак. На овај начин сигурно би дошло до повећаног броја уписане деце у предшколске установе, основне и средње школе, а касније и у високобразовне институције. Надлежне институције са територије Рашког округа, Домови здравља, Месне заједнице, Едукативни центри, морају бити укључени у пружање помоћи младим трудницама ромске националности, како кроз период трудноће, тако и помоћ након рођења детета, око исхране, хигијене, итд.

Припадници ромска заједница који живи на овим просторима су православне и муслиманске вероисповести. Говоре српски и својим матерњим језиком. Роми досељени са КиМ, који су муслиманске вероисповести, осим свог матерњег језика, у почетку су тешко говорили српски језик, док су њихова деца која су рођена на овим мпросторима потпуно овладала српским, поред свог матерњег језика.