DSC_6259 copyПресуда Шешељу изречена је у одсуству Шешеља који је пресуду сачекао у Београду. Пресуду је прочитао председник претресног већа судија Жан Клон Антоанети.

Антoaнети је прочитао сажетак пресуде и истакао да је током суђења које је почело 7. новембра 2007. године прикупљено 1.400 доказних предмета, саслушано је 99 сведока, а да пресуда има више од 100 страна.

Судија је подсетио да хашко тужилаштво тврди да је ШŠешељ учествовао у удруžженом злочиначком подухвату са Слободаном Милошевићем, војним и паравојним снагама, „четницима“ и „шешељевцима“.

„Главна улога Војислава ШŠешеља била је распиривања мрžжње и регрутовање добровољаца који су слати на терен, па интегрисани у српске снаге, које су деловале у БиХ и Хрватској“, навео је судија и подсетио да се по свим тачкама оптужнице Шешљ изјаснио да није крив бранио се сам без помоћи браниоца.

Такође је навео да је Шешељ одлучио да неће позивати сведоке али је у првом делу поступка активно учествовао – оспоравао је легалност међунардонг суда и кредибилитет сведока.

Председник претресног већа Хашког трибунала рекао је да веће сматра да су оптужница и доказни предлози тужилаштва пуни нејасноћа и недоследности, које су закомпликовале рад и тужилаштва и одбране и судског већа.

„Претресно веће је било присиљено да следи пут које је зацртало тужилаштво, па је уз потешкоће покушало да расплете мрежу“, напоменуо је судија читајући пресуду.

Према његовим речима, стиче се утисак да наводни злочиначки циљ варира по потреби оптуžжнице.

„Тужžилац недоследно користи речи насиље и злочин, неке формулације остављају утисак да је сама идеја „велике Србије“ криминогена, а у другим делима се нападају средства којима се žжелела остварити“, навео је судија и изразио жаљење због таквог рада туžилаšтва, које је .

Подсетио је да је претресно веће током суђења добијало додатне доказе од тужилаштва, али већина чланова већа није била за то да се ти докази уврсте у предмет пошто су оцењени као дупли докази, мада је судија Флавиа Латанци имала супротно мишљење.

„Исте чињенице које се квалификују као убиство, мучење, депортације, разарање и пљачке исто се подводе и под дела прогона. Туžжилац је имао циркуларни приступ у коме је свако кривично дело добило више квалификација“, навео је судија.

Већина чланова већа Хашког трибунала данас је констатовала да не постоје битни правни елементи за индивидуалну кривичну одговорност Војислава Шешеља за злочине против човечности.

Председник Претресног рекао је читајући пресуду да већина чланова већа, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, сматра да тужилаштво није поднело довољно доказа за своје тврдње из оптужнице који се тичу протеривања Хрвата из Хртковаца.

„Мотиви у Хртковцима били пре свега личне природе и потреба да се обезбеди смештај Србима који су остали без крова на глави. Из говора Шешеља не може да се закључи да је учетсвовао директно у размени кућа – а што је приказана као главно средство за протеривање Хрвата“, навео је судија.

Већина чланова већа оцењује да тужžилац није предочио довољно доказа да би се утврдило да је ШŠешељ крив за убиство у Црној Реци, окрутно поступање на Овчари, окрутно поступање у складишту Велепромет, мучење у касарни и Вогошћу, у општини Невесиње, убиство цивила око Сарајева, пљачке имања код Вукобвара.

„Није крив за пустошење села и градова“, напоменуо је судија.

Што се тиче оптужби о учествовању паравојних снага у злочинима, Веће каже да су му предочени докази у којима се каже да су били присутни Арканови тигрови, Бели орлови, одред Душан Силни, Црвене беретке, Јединица за специјалне операције, Жуте осе, Јединица Василија Видовића, Гогићева јединица, која је такође позната под именом Група из Лознице, јединица Карађорђе, Српска гарда СПО, јединице Братислава Гавриловића и јединице Славка Алексића.

„Нема довољно доказа да се закључи да је Шешељ био повезан да Арканом, јединицом Карађорђе. Нема доказа о вези Шешеља и групе из Лознице и јединице Српске гарде.“

Веће је саопштило да је детаљно истраживало ко су били „Шешељевци“ како их не би мешали са „четницима“.

„Анализа доказа показала је да су се „Шешељевци“ могли идентификовати по физичком изгледу и одећи, али да то није било одлучујуће. Веће је пажљиво идентификовало појединце повезане са СРС, уместо да све „четнике“ повеже са Шешељем“, саопштило је Веће.

Тужилаштво је у завршној речи предложило суду да Војислава Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.

Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања.

извор: РТС